Narcis, cvet zagledan u ljudsku dušu

narcis

Proleće ne budi samo prirodu, budi i kreativnost i maštovitost baštovana, ali i svih nas koji želimo da u naše domove unesemo najlepše kreacije univerzuma. Jedan od njih je i narcis, poznat po svojoj mitskoj lepoti, ali i kao melem u borbi protiv  različitih bolesti.

Narcis, više od lepote

Višegodišnja biljka iz roda Narcissus i porodice lukovičastih biljaka, Narcis (lat. Amaryllidaceae), nije samo običan baštenski cvet koji danas broji preko 10.000 različitih sorti. Već na prvi pogled ovaj cvet odiše elegancijom, posebnošću i nežnošću. Naziv cveta se dovodi u vezu sa grčkom reči narkao koja označava lekovito svojstvo. Ali, ovaj cvet sadrži i otrovne supstance galatamin koje  se nalazi u lukovicama.

Poreklo narcisa

Istorija beleži da narcis bele boje potiče iz Grčke i, u stilu starih grčkih pesnika i pisaca, nosi inspirativno ime Poeta (Narcissus Poeticus) Ovaj cvet raste već tri hiljade godina na tom prostoru.

Spartanci su ga rado stavljali u ornamentiku, a u hrišćanskoj kulturi narcis se vezuje sa pojmom uskrsnuća Isusa Hrista i označava radost dolaska proleća, novu nadu i buđenje prirode.

U Starom Egiptu rasla je vrsta Narcissus tazzeta koja je bila vrlo cenjena zbog svog opojnog mirisa. Egipćani su duboko poštovali ovaj cvet i koristili ga u verskim svečanostima i pogrebnim običajima. Kao simbol večnosti i preporoda, narcis je garantovao lak put odlaska na ”drugi svet”. Neverovatna činjenica je da su poznati arheolozi pronašli upletene vence narcisa koji su i nakon dve hiljade godina izuzetno očuvani.

A da bi priča o narcisima bila još bajkovitija, potrudio se i islamski svet. Parkove prelepih osmanskih palata krasilo je na hiljade vitkih, kao sunce žutih, mirisnih narcisa. Čuveni verski velikodostojnik u vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog, Ebusad Efendi, u svojim baštama u Karagasu, uzgajao je čitava polja belih i žutih narcisa. Ta mesta i danas sa ponosom nose imena – Brdo narcisa i Polje narcisa.

Kaže se da je prorok Muhamed govorio da svako ko ima dve vekne hleba, treba jednu da proda i kupi narcise, jer hleb hrani telo, a cveće dušu.

Širenjem granica Rimskog carstva, narcis je počeo da cveta u čitavoj Evropi. Lukovice ovog cveta prenosili su monasi prilikom svojih hodočašća, flamanski tkači i hugenoti u Engleskoj, a narcis je danas i definitivno zvanični cvet Velsa.

Nove sorte, stara lepota

Od kada je nacrtan prvi crtež narcisa 1530. godine koji se nalazi u delu Herbarium eicones od Brunfelsa, rad na dobijanju novih sorti ove biljke postaje intenzivniji.

Stručnjaci iz Engleske i Holandije posebno su posvećeni selekciji i očuvanju narcisa, kako u baštama, tako i u poljima.

Royal Horticurtural Society u Engleskoj bavi se od 1965. godine registrovanjem svih novih sorti narcisa. U njihovoj publikaciji opisano je 8.000 sorti narcisa koji su od velikog značaja za sadnju u baštama, kao rezani cvet ili za gajenje u saksijama.

Ovaj cvet alpsko – mediteranske flore izuzetno je popularan i u Srbiji. Sa prvim prolećnim danima, baštovani i ljubitelji cveća na spisak cvetnica upisuju i ovaj vitak zlatno–žuti cvet.

Kako uzgajati narcise u baštama?

Lukovice moraju biti zdrave!

Ova višegodišnja lukovičasta biljka cveta od marta do maja meseca i zato se baštovani sa posebnom pažnjom posvećuju gajenju ove biljke želeći da što duže uživaju u prelepim cvetovima bele, žute ili narandžaste boje.

Polovina septembra, pa sve do 20. oktobra, najbolji je vremenski okvir za sadnju lukovica. Lukovice moraju biti zdrave i neoštećene, a to će nam garantovati sertifikovani proizvođač. Lukovice se stavljaju na dvostruko veću dubinu od same lukovice sa razmakom od 10 do 15 cm.

Narcisi zahtevaju puno vlage prilikom nicanja i zato, ako je jesen sušna i vetrovita, obavezno je zalivanje. Ništa manje važna nije ni pH vrednost zemljišta koje treba da je blago kiselo – od 5 do 7 pH jedinica. Ako je zemljište previse kiselo, može se desiti da narcisi ne procvetaju u svom punom kapacitetu.

Najbolje ih je posaditi na sunčanim i blago osenčenim pozicijama, na zemljištu koje je malčirano tresetom, piljevinom ili slamom.

Svake godine zemljište mora biti obogaćenom kompostom ili nekim drugim organskim đubrivom. Nakon zimskih meseci, kada se očekuju prvi izdanci ove biljke, neophodno je intenzivno zalivanje kako bi se biljka razvila u svom punom potencijalu i donela na svetlost dana prelepe cvetove zvezdastog oblika sa trubicama.

Pored botaničkih vrsta, postoji nekoliko desetina hiljada sorti narcisa nastalih ukrštanjem različitih vrsta narcisa, stoga i postoje raznoliki oblici kruničnih i čašičnih listića ove biljke. Vrlo atraktivni hibridi koji se često mogu sresti u našim baštama su Cyclamineus sa laticama koje se savijaju unatrag, kao i različiti oblici sa punim cvetovima.

Narcis u saksijI

Narcisi se sasvim uspešno mogu gajiti i u saksijama, žardinjerama, dekorativnim loncima ili zemljanim posudama, a ako im poklonimo staklene posude i odgovarajuće kućne uslove, narcis može cvetati i tokom cele zime.

Da li volite orhidejw? Uz malo znanja i umeća i vi možete uživati u lepoti ove boljke. Saznajte kako se orhideje neguju.

Lukovice za sobni uzgoj narcisa su uglavnom ranocvetajuće sorte, specijalno hormonski pripremljene za cvetanje već tokom decembra. Potapaju se u smešu fungicida oko 20 minuta. Prve cvetove pokazuju bele, a ubrzo zatim i žute sorte.

Dekorativne saksije se najpre do pola napune šljunkom, ređaju se lukovice na rastojanju od 1 centimetra, a vrh lukovica se ostavlja otkriven. Nakon toga saksija se naliva odstajalom vodom i drži se u hladnijoj prostoriji, kraj prozora.

Kada biljka dostigne visinu oko 15 cm prenosi se u topliju prostoriju, a ubrzo se pojavljuju i prvi cvetovi.

Pravilna sadnja u adekvatno pripremljenom zemljištu sa sertifikovanim i zdravim lukovicama nije garant uspešnosti uzgoja narcisa.

Posebno treba voditi računa o pojavi bolesti koje uzrokuju trulež korena i lukovica. Tu pre svega mislimo na sivu plesan i mnoge druge gljivične bolesti koje su prouzrokovane obilnim zalivanjem. Takođe može doći i do začepljenja provodnih snopova korena.

Razmnožavanje narcisa

Narcis možemo presaditi kada koren biljke preraste saksiju, a za to je najbolje vreme proleće. Narcis je potrebno dobro zaliti, presaditi, ostaviti ga neko vreme bez zalivanja u senovitom mestu kako bi se koren pravilno užilio.

U baštama, svake tri do četiri godine, lukovice se iskopavaju zbog razmnožavanja adventivnih lukovica kada biljke postaju gušće, a cvetovi sitniji. Ako se oko ”majčinog luka” vide još i manje lukovice, mogu se lako odvojiti i zasaditi kao posebne biljke koje će jednako dobro i lepo cvetati kao ćerke biljke.

Koji su mogući razlozi zbog kojih cevatnje izostaje?

Ipak, čak i kada smo učinili sve da naši narcisi dobiju najbolju negu, dešava se da cvetanje izostane. Razloga je mnogo, a mi vam nudimo nekoliko najčešćih objašnjenja.

Ako više od četiri godina ne menjamo mesto lukovicama, korenov sistem prenaglašeno raste i buja i na taj način nema dovoljno prostora, kiseonika, vlage i svetlosti za normalan rast i razvoj. Za saksijski uzgajane narcise važi pravilo da ih treba presađivati svake godine i to kad vrhovi lišća počinju da žute.

Stabljike i cvetovi se uklanjaju čim počnu da se suše, ali nikako i lišće jer ono aporbuje energiju sunčeve svetlosti, a kroz proces fotosinteze stvara se hrana koja održava cvetanje lukovica.

Može se desiti da se idealno zemljište vremenom zakiseli, posebno ako se nalazi blizu borove šume. Tada je potrebno popraviti pH vrednost zemljišta dodatkom različitih smeša na bazi dolomita, brašna ili krede.

Nedovoljna količina svetlosti, stagnacija vlage ili nedovoljna količina vlage u zemljištu, plus gljivične bolesti i napadi raznih insekata koji oštećuju biljku, dovoljan su razlog da dobro analiziramo problem i pomognemo narcisima da njihovi cvetovi u boji sunca ugledaju svetlost prolećnog dana.

Narcis u medicini

Narcis ima mesto i u narodnoj medicine. Ovaj cvet mogao bi da ima i značajnu ulogu u lečenju zloćudnih tumora, te narcis nije slučajno zaštitni znak mnogih kampanja za borbu protiv raka.

Nedavno su naučnici otkrili da vrsta Amaryllidaceae Narcissus sadrži alkaloid koji blokira stvaranje proteina koji dovodi do razvoja ćelija tumora.

Dok nauka ne utvrdi konačnu ulogu narcisa u lečenju ove teške bolesti, uživajte u lepoti i mirisima narcisa. Jer lepota leči dušu.

Narcisoidne igre uma

Legenda o ovom cvetu nesvakidašnje lepote deo je grčke mitologije i priče o sinu rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope koji je predstavljao oličenje lepote.

Mnoge devojke bile su zaljubljene u ovog mladića, a među njima i nimfa Eho. Ipak mladić je ostao nezainteresovan za nju i po vasceli dan je sedeo kraj jezera i divio se svom liku u vodi.

Zbog neuzvraćene ljubavi, nimfa Eho se povukla u samoću i venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas… Eho. Na mladog Narcisa bačena je kletva da zavoli ono što mu je nedostižno.

Boginja osvete Nemeza učinila je da mladić spozna svu strahotu svog samoljublja. Ugledavši svoj lik u ogledalu jezera, mladić je ostao opčinjen svojom lepotom, zauvek zagledan u svoj lik.

Lagano je kopnio i tugovao uzaludno pokušavajući da obgrli svoj lik. Živeo je od ljubavi prema sebi, sve dok nije uvenuo – kao cvet.

Upravo na mestu gde je mladić provodio sate i sate diveći se svom liku, izrastao je prekrasni žuti svet – narcis.

Narcisoidnost – iz ugla psihologa

Društvo ljubitelja narcisa

Trendovi u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi krajem XVIII veka doveli su do laganog opadanja interesovanja za narcise.

Ipak, entuzijasti poput Pitera Bara osnovali su ”Društvo ljubitelja narcisa” koje postoji i danas. Zahvaljujući posvećenosti članova ovog društva, interesovanje za narcise počelo je ponovo da oživljava.

Svoj doprinos dali su i engleski književnici XIX veka Kits i Šeli, a posebno Vilijem Vosvort i njegova sestra Doroti. Njegova čuvena pesma o zlatnim poljima narcisa ”I wandered lonely as a cloud“ ostala je zabeležena u dnevniku njegove sestre i postala oda ovom vesniku proleća.

 

Komentari

Tatjana Vlaškalin, diplomirani inženjer poljoprivrede i ekonomista. Završila je Fakultet za biofarming, smer - organska proizvodnja i Višu ekonomsku školu, smer ekonomsko-upravni u Novom Sadu. Učestvovala je u brojnim projektima kompanija koja se bave istraživanjima u poljoprivredi, poput Kleffmann-a. Poseduje Sertifikat iz oblasti poljoprivrednog preduzetništva u oblasti savremene povrtarske proizvodnje.