Božić

Božić

Nova godina, Božić, Deda Mraz, sećanja na detinjstvo, na radost, veselje i opuštenost. Ne razmišljajte puno o stvarnosti, uplovite u svet mašte, sada je pravi čas! Božić je kosmopolitski praznik! Običaji i trpeza na Badnje veče razlikuju se u zavisnosti od klime, kulture, zemlje, pa čak i kalendara, ali njegov duh prevazilazi sve te razlike. Badnje veče je proslava koja zbližava odvojene porodice za svečanom večernjom gozbom, koja odiše pozitivnim raspoloženjem i obnavlja prijateljstva, često zapostavljena pod pritiskom obaveza koje nameće svakodnevni život.

Hrana za dušu i srce

Hrana je posebno značajna u božićnom slavlju. Božićna gozba uglavnom se bazira na pečenju, najčešće svinjskom mada, pod uticajem američke tradicije, u nekim evropskim zemljama ćuretina preuzima primat. Zemlje južne hemisfere odlikuje upotreba svežeg voća i povrća u vreme Božićnih gozbi. Zeleno povrće, mladi kukuruz, sveže voće i sladoled često prate pečenje, koje je, ako je gozba pripremljena na seoski način, spremljeno na ražnju.

Jamajka, nekolicina drugih karipskih ostrva i neke od afričkih zemalja, favorizuju Božićne svečanosti uz maskenbale i ulične žurke. U Siera Leoneu grupe maskiranih školaraca marširaju gradom zaustavljajući se na različitim mestima da bi izveli kratku, 15-to minutnu predstavu, koja se završava plesom.

U Venecueli, mladi pod maskama, pune ulice odmah po ponoći na Badnje veče. Stotine tinejdžera na rolerima rasprše se u obliku lepeze po ulicama grada, završavajući svoju vožnju pred crkvom u ranim jutarnjim satima. Na povratku kući oni bivaju nagrađeni obilnim Božićnim doručkom. To je Božićni kolač od kukuruza, punjen masnim mesom i kuvanom bananom.

U Brazilu, „Pere Noel” ulazi kroz prozor, pozdravlja se sa „Boas Festas” (Srećan praznik) i „Feliz Natal” (Srećan Božić). Običaj je da se ponoćna proslava odvija napolju. U igri, izletima i vatrometu svi uživaju. Siromašniji živalj će se gostiti piletinom i pirinčem. Za one koji imaju mnogo novca, na Božićnoj trpezi će se naći: piletina, ćurka, svinjetina, šunke, pirinač, salata i voće.

U Danskoj, patuljak po imenu Jule Nissen donosi poklone. Uzvikuje se „Gledelig Jul”, a običaj nalaže da se ekstra trpeza zasniva na odsustvu namirnica životinjskog porekla. Jede se, crveni kupus, kolači od jabuke i puding od pirinča.

U Engleskoj, se pozdravlja sa „Happy Christmas” (Srećan Božić), ide se od vrata do vrata sa pesmom, božićno drvo se kiti svećicama, a iznad kamina se kači čarapa puna poklona. Kao desert se jede puding od šljiva, nazdravlja se iz pehara koktelom od jakog piva, jabuke, jaja, šećera i začina.

U Finskoj „Christmas Goat”, obučen u krzneni kaput, vozi se na sankama koje vuku irvasi, sa pomoćnicima, patuljcima. Pozdravljen je sa „Gausjas Joulua”. Jelka je okićena svećicama, dekorativnim voćem, slatkišima i šljokicama. Jede se bakalar, kuvani krompir, raženi hleb i mlada prasetina.

U Francuskoj dolazi „Pere Noel”, pozdravljen sa „Joyeux Noel”. Pokloni se predaju za Novu godinu. Posle ponoćne gužve, u kasne sate, večeraju se ostrige, pije se vino i jedu kobasice. Kolač je u obliku panja obložen čokoladom.

U Nemačkoj „St. Nicholas” (6. decembar), „Christ Child” (Christkindl) donosi poklone. Pozdravlja se sa „Froeliche Weihnachten”. Donosi se lovorov venac, mesi domaći hleb od đumbira, i ukrašava božićno drvo. Na porodičnoj trpezi je gušćje pečenje, kolači od marcipana.

Grci proslavu započinju pozdravom „Eftihismena Christougenna”. Četrdesetodnevni post prethodi božićnom slavlju, deca idu od vrata do vrata pevajući vesele pesme u božićnoj noći. Sprema se Božićni hleb sa krstom na vrhu, razni slatkiši, jagnjetina sa spanaćem, pita od sira, pita od spanaća i mnoga druga grčka tradicionalna jela.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolizuju 12 meseci u godini. Jela su napravljena od suvih šljiva, orašastih plodova, pasulja, kao i tradicionalno bugarsko jelo „Banitza” (gibanica). Porodica ruča zajedno za stolom, i kada svi završe, ustaju od stola u isto vreme.

U Rumuniji praseće pečenje je nezaobilazano na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske božićne trpeze čini „kozonaći” – kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

U Holandiji „Sinter Klaus” jaše belog konja. Pozdravlja se sa „Hartelijke Kerstgroeten”. Deca pune klompe senom i šargarepama. One se nalaze na ragastolu prozora, a pored njih su posude sa vodom za konje Svetog Nikole. Spremaju se posebni kolači.

U Norvešku dolazi „Jule Nisse” (patuljak). Govori mu se „Gledelig Jul”. U vis se diže pšenica visokom motkom za gladne ptice, a pokloni se dele tek nakon večere. Služi se četrnaest vrsta kolača, marinirana haringa, bakalar, šunka, praseće i gušćje pečenje i tanki hleb.

U Španiji „Wise Men” se pozdravlja sa „Felices Pascuas”. Deca pune cipele senom a ujutru pronalze poklone u njima. Deca oblače seljačku odeću i igraju u scenama rađanja Hrista. Nugat je omiljen božićni slatkiš.

U Švedskoj postoji božićni patuljak, Gnom (Jultomten), koga pozdravljaju sa „God Yul”. Praznik svetlosti je 13. decembra na dan Svete Lucije. Deca tada postavljaju činije sa ovsenom kašom za Jultomtena. Božićna hrana uključuje kuvanog bakalara, šunku, mršava rebra, kobasice i specijalni puding od pirinča.

U Ukrajini, najvažniji deo proslave je večera na Badnje veče (Sveta večera). Po stoljnjaku se prosipa slama kao podsećanje na Isusa koji je rođen u jaslama. Ovaj običaj naziva se diduh i simbolizuje pretke i želju za napretkom u narednoj godini. Trpeza sadrži 12 bezmesnih jela ribu, pečurke, sarmice od kupusa, „borsč” i „Kutya” (mešavina meda, pšenice i maka).

U Japanu Božic proslavlja samo 1% stanovništva. Na Badnje veče zaljubljeni obasipaju jedni druge poklonima a deca očekuju Deda Mraza iz dimnjaka. Na japanskom „Shinnen Omedeto” znači Srećan Božić. Većina ukrašava jelku i sprema obilnu večeru koja se završava poslasticom od jagoda.

Božić u Australiji i Južnoj Africi počinje sa pečenom živinom, a glavno posluženje se nastavlja za svečanim stolom. Zatim sledi opušteni piknik pod vedrim nebom gde se uživa u škampama sa roštilja.

U Poljskoj se slavi Sveti Nikola. Pozdrav je „Wselych Swiat”. Ljudi peku „oplatki” (oblande) koje su blagoslovene i ukrašavaju se figurama rađanja Hrista. Večera se sastoji od dvanaest đakonija bez mesa: ribe, supe, kiselog kupusa, poljskih knedlica, piroga….Kao podsećanje na Hristovo skromno mesto rođenja, pregršt slame je posuto po stoljnjaku. Pre no što obed počne, izgovara se molitva. Tanke oblande ili komadi hleba umešenog bez kvasca (kao za pričest), ukrašeni biblijskim figurama Hrista, anđela, jaganjaca i Blagoslovene Marije, daju se svakom od učesnika. Nekoliko oblandi se nosi u ambar i njima se hrani stoka ili živina te porodice. Ostale blažene oblande šalju se daljim rođacima i prijateljima.

Meso se ne servira na trpezi za Badnje veče i u Rusiji

Badnje veče je vreme strogog posta, to su sati kada se završava četvoronedeljni period hrišćanskog pokajanja. Mada je večera bezmesna, to ne znači da meso nije „desert”. Počinje se sa najmanje tri vrste supa, uključujući i čorbu od mesa (borsč). Ubrzo slede tri tradicionalna riblja glavna jela, od kojih su, najmanje dva, šaran i štuka. Mesna čorba, borsč (bistra crvena poljska i ruska supa) se prvobitno spremala sa junetinom i paškanatom.

Danas je borsč supa od cvekle, spremljena sa mesom, kupusom i, često, krompirom i drugim korenastim povrćem. Sledi beskonačno ređanje predjela, garnirunga na poslužavnicima od kiselog kupusa i bezmesnih „piroga”. „Pirogi” su poljske knedle napravljene od raznih vrsta nadeva. Tu su i salata od cvekle, marinirane pečurke, haringa u marinatu i riba u sosu od paradajza. Takođe, na stolu se mogu naći i „Božićna babuška”, kao i rolnice od maka. Posle obeda, seče se Božićno drvo.

Obično se, na Badnje veče, razmenjuju pokloni, pre ponoćne gužve ili pre odlaska na spavanje. Obradujte najdraže!

Komentari