Kućni ljubimac -šapica umesto recepta

kućni ljubimac
Kućni ljubimac je blagotvoran za zdravlje

Ljudi su u kontaktu sa životinjama od kad je sveta i veka. Moderan život u gradovima odvojio nas je od prirode i životinja. Ubacio nas je u automobile, stanove, kancelarije, tržne centre… Deca spontano prilaze kucama i macama, maze ih, hrane, prave im skloništa… Dovoljno je pogledati dečije sobe: igračke, slikovnice, garderoba, posteljina… Mede, zeke, kuce, mace… Ceo dečiji svet nastanjen je životinjama.

autor: dr Vesna Tepšić Ostoić, psihijatar


Ono što vlasnici kućnih ljubimaca i deca instiktivno znaju i osećaju potvrdila je i nauka  – kućni ljubimac je blagotvoran za zdravlje.

Ne postoji idealan kućni ljubimac. Izbor zavisi od naklonosti osobe prema nekoj životinjskoj vrsti, prostornim mogućnostima, dostupnosti, prilagodljivosti životinje na uslove, zdravstvenom stanju i životnoj dobi vlasnika…

KUĆNI LJUBIMAC-NAJBOLJI DRUG DETETA

Deca vole životinje i imaju blizak odnos s ljubimcima. Ljubimac je uvek tu za njih, posvećen, otvoren za igru i maženje. Časkom se u mašti pretvara u nekog drugog od đaka u školi pa do strašnog zmaja.

Životinja nije konkurencija, ne prosuđuje detetovo ponašanje. Stres u kontaktu s ljubimcem je značajno manji u osnosu na vršnjake i odrasle osobe. Povećava se samopouzdanje, smanjuje agresivnost.

Deci koja imaju problem s uklapanjem u društvo vršnjaka savetuje se da nabave kućnog ljubimca. Kroz odnos s ljubimcem poboljšava se i njihov odnos s okolinom, postoji tema za razgovor s drugom decom, razlog da se izađe napolje…

Dete spontano razvija odgovornost, negujuće ponašanje i empatiju. Uz ljubimca lakše se odboluju male i velike tuge i gubici. Kod dece koja rastu uz životinje i provode vreme napolju s njima znatno ređe se javljaju alergije na najčešće kućne i spoljašnje alergene.

BLAGOTVORNI ZA ODRASLE

Nije mit da maženje mačke smanjuje povišen krvni pritisak, probajte.

Naučno je dokazano da osobe koje imaju kućne ljubimce ređe pate od hipertenzije, tahikardije i boljeg su kardiovaskularnog zdravlja (a kardiovaskularne bolesti su prve na listi).

Tokom kontakta s nežnim i prijteljskim ljubimcem telo oslobađa sopstvene molekule (serotonin, oksitocin, prolaktin) koji imaju umirujući efekat i daju osećanje zadovoljstva.

Smanjuje se aktivnost simpatičkog nervnog sistema i lučenje molekula stresa, ujednačava se disanje. Umanjuje se osećaj bola i korišćenje lekova.

Potreba da se brine o ljubimcu i provodi vreme kao i ranije velika su motivacija za oporavak od bolesti ili povreda. Vlasnici pasa koji vreme provode napolju u šetnji imaju bolji imunološki sistem, fizičku kondiciju i očuvanije zglobove.

Kućni ljubimac smanjuje osećanje usamljenosti ili otuđenosti.

Bake i deke će uz kucu, macu ili ptičicu koja im peva lakše dočekati prezaposlenu decu i unuke. Osobama koje žive same mogu da smanje i osećanje izolacije ukoliko postoji.

Druženje i briga o ljubimcu rasterećuje, odvlači fokus od svakodnevnih briga i problema, popravlja raspoloženje, smanjuje simptome depresije. Uz uvek prihvatajućeg i neprosuđujućeg ljubimca smanjena je anksioznost, pojačano je osećanje sigurnosti i prihvatanje. Retka je dosada.

Kućni ljubimac doprinosi boljoj socijalizaciji i komunikciji vlasnika, “tera ih napolje” među druge ljude (pa makar da kupe hranu za ribice), a tema za razgovor se, bar za početak, sama nametne.

Bavljenje ljubimcem u vidu šetnje, maženja, igranja, brige, nege… predstavlja lekovito usporenje brzine života, priliku da se zastane, uživa, smeje, raduje i na taj način doda kvalitet životu koji mu često u sadašnjem vremenu nedostaje.

ŠAPICA NA RECEPT

Specijano obučene životinje koriste se ciljano u terapijske svrhe.

Terapija ljubimicma je vođena interakcija osobe i trenirane životinje. Ona takođe uključuje i onog ko trenira i neguje žvotinju. Cilj terapije je da se pomogne osobi u oporavku ili tokom lečenja fizičke bolesti ili mentalnog poremećaja.

Najčešće se koriste psi i mačke, a u terapijske svrhe mogu se koristiti i konji, ribice, ptice, morsko prase… Izbor životinje zavisi od terapijskog cilja.

Najčešće se prmenjuje kod osoba na hemioterapiji, u toku fizikalne terapije nakon moždanog udara, u rehabilitaciji nakon infarkta miokarda, kod dugotrajno hospitalizovanih, kod dece koja imaju stomatološku ili neku drugu vrstu intervencije, kod osoba s mentalnim poremećajima…

Istraživanja daju ohrabrujuće rezultate kod dece s autizmom i osoba obolelih od Alzheimerove demencije. Kod oštećenja čula ponekad se uspostavlja lakša komunikacija sa životinjom, a nakon nje i s medicinskim osobljem i drugim ljudima.

Za vreme trajanja medicinske procedure pacijenti osećaju manji stres i anksioznost ukoliko je prisutna životinja. U toku rehabilitacije motivisaniji su za oporavak i sprovođenje terapije kada je uključena i životinja.