Prehlada, kako ublažiti tegobe

prehlada

Prehlada je virusna infekcija gornjeg respiratornog sistema. Poznato je više od 200 različitih virusa koji izazivaju simptome prehlade. U zavisnosti od toga koji virus je uzročnik i ozbiljnost prehlade se razlikuje. Neki virusi, npr rinovirusi retko uzrokuju ozbiljnu bolest. Drugi, poput parainfluence i respiratornog sincicijalnog virusa uzrokuju kod odraslih blage simptome prehlade dok kod dece i osoba sa oslabljenim imunitetom mogu dovesti do jakih infekcija donjih respiratornih puteva. Sezona ovih virusa počinje od decembra i traje do aprila pa su u ovom periodu i prehlade najčešće.


autor: mr ph. spec Jasmina Jović Novaković

Prehlada je u većini slučajeva blaga. Simptomi se javljaju 1-2 dana nakon infekcije. Simptomi su: curenje nosa, zapušenost nosa i otežano disanje, kijanje, grebanje grla, kašalj, blaga glavobolja i povišena temperatura ( do 38,5 C ). Simptomi mogu trajati od 2 do 14 dana, najveći broj osoba se oporavi već posle 7 dana. Terapija koja se koristi kod nekomplikovanih prehlada je simptomatska.

KAKO „OTPUŠITI” NOS?

Preporučuje se upotreba kapi ili sprejeva za nos koji sadrže ksilometazolin i oksimetazolin kako bi se otok sluzokože nosa smanjio i time povećala prohodnost disajnih puteva. Ukoliko bi nosni disajni putevi duže vreme bili neprohodni moglo bi da dođe do razvoja upale srednjeg uva ili sinusa. Kapi za nos iako se mogu u apotekama kupiti bez lekarskog recepta nisu bezazlene ukoliko se ne koriste po uputsvu proizvođača, farmaceuta ili lekara. Kapi odnosno sprejeve za nos ne treba koristit duže od nedelju dana. Mogući neželjeni efekti kod preduge i nekontrolisane upotrebe kapi odnosno sprejeva za nos su: lupanje srca, nesanica, nadražaj sluznice nosa, suvoća sluznice pa čak i povećanje krvnog pritiska. Najveći problem koji se javlja kao posledica nekontrolisane dugotrajne upotrebe kapi je stvaranje zavisnosti sluznice nosa na njihovo dejstvo. Do stvaranja zavisnosti dolazi jer aktivne materije iz kapi svoje dejstvo ostvaruju tako što izazivanju vazokonstrikciju tj stezanje krvnih sudova sluznice nosa usled čega se otok smanjuje i disanje olakšava. Usled dugotrajne upotrebe sluznica nosa se oštećuje pa po prestanku korišćenja kapi dolazi do ponovnog otoka sluznice i disanje postaje otežano. Pacijenti vrlo često ponovo posežu za kapima i tako ulaze u začarani krug iz koga je ponekad jako teško izaći. Odvikavanje može potrajati i duži vremenski period. Osobe kod kojih zavisnost od upotrebe kapi postoji ne smeju upotrebu kapi naglo prekinuti, već učestalost treba postepeno smanjivati a umesto kapi sa dekongestivima koristiti kapi koje sadrže morsku vodu ili fiziološki rastvor.

KAKO POMOĆI KOD BOLOVA U GRLU?

Kao posledica upale sluznice ždrela javljaju se bolovi u grlu koji mogu biti praćeni neugodnim peckanjem, bolovima prilikom gutanja kao i promenama na glasnim žicama usled kojih nastaje promuklost. Blagotvorno dejstvo na bolesno grlo imaju ispiranje grla grgoljenjem i ispijanje čaja. Šta je blagotvornije nije dokazano. Grgoljenje se može sprovoditi toplim slanim rastvorom koji se priprema rastvaranjem četvrtine kašičice soli na čašu vode, kao i biljnim čajevima. Na ovaj način upaljeno ždrelo se vlaži, okoreo sekret se oslobađa a izazivači bolesti ispiraju. Ispiranje ne dopire do dubljih delova ždrela i grkljana pa se pored ispiranja grla grgoljenjem preporučuje i ispijanje čaja. Čaj ispijajte u manjim gutljajima. Najčešće se koriste čaj od žalfije, nane, kamilice, anisa, komorača ili sladića. Ako Vas muči promuklost, koristite biljne pastile. Pastile lagano otapajte u ustima kako bi se obezbedio što bolji kontakt delujućih materija sa upaljenom sluznicom. Otapanjem pastila podstiče se i lučenje pljuvačke koja sadrži enzime, poput lisozima koji uništavaju klice. Ukoliko je bol u grlu jači i prati ga bol prilikom gutanja, možete koristiti pastile koje sadrže aktivne materije koje sprečavaju širenje upale i ublažavaju bol. Na tržištu postoje pastile u čijem se sastavu nalazi i lokalni anestetik pa se upotrebom ovih pastila bol brzo eliminiše.

Komentari