Sezona virusa, prehlada ili grip?

sezona virusa
Prehlada je neprijatnost dok je grip bolest.

Sezona virusa pa samim tim i prehlade i gripa počinje sa dolaskom hladnih dana. Prehladu može da izazove više od 200 različitih virusa, pa je to i jedan od razloga zašto na prehladu organizam ne može da stekne otpornost (imunitet koji se tom prilikom stvara odnosi se samo na virus kojem smo bili izloženi).

Deca u predškolskom uzrastu kao i u osnovnoj školi mogu u toku godine da se prehlade i do 12 puta dok adolescenti i odrasli obično oboljevaju 2-3 puta godišnje.

Pušači su posebno ugroženi jer je sluznica njihovih disajnih puteva oštećena duvanskim dimom pa su infekcije češće i simptomi mnogo izraženiji.

autor: mr ph. Tatjana Đerković


Prehlada je najčešće izazvana rhinovirusima  (preko 50 % slučajeva) koji se još nazivaju i „virusi nosa”, a odmah zatim coronavirusi.

Da bi izazvao infekciju rhinovirus mora da prodre kroz mukusni zaštitni sloj koji pokriva nosnu sluznicu. Taj zaštitni mukus obično „obuhvati” viruse i izbacuje ih napolje, međutim, kada se to iz nekog razloga ne desi, rhinovirus se zakači za receptore u nosnoj sluznici i tu ostaje.

Organizam prepoznaje uljeza i da bi se odbranio, pokreće se čitav niz procesa, kada se luče mnoge supstance zbog kojih nastaju svima nama poznati simptomi: crven i zapušen nos, grebanje i bol u grlu, glavobolja, kašljanje, kijanje a nekad i povišena temperatura. Umor i osećaj slabosti često prate prehladu. Sekret iz nosa je u početku voden, a kasnije postaje čvršći. Simptomi su najintenzivniji prvih 4-5 dana, a zatim se postepeno smanjuju.

PREHLADA NIJE GRIP

U praksi se vrlo često prehlada meša sa drugim virusnim infekcijama, najčešće sa gripom. Prehlada zbog svojih manifestacija zagorčava život obolelog, ali za razliku od gripa do ozbiljnih komplikacija retko dolazi.

Može se zato reći da je prehlada neprijatnost dok je grip bolest.

Grip je vrlo ozbiljna bolest od koje svake godine u svetu umre na stotine hiljada starijih ljudi ali i dece. Uzročnik bolesti je virus, influence. Simptomi počinju naglo sa povišenom temperaturom, bolovima u kostima i celom telu i opštom slabošću. Između drugog i četvrtog dana povlače se simptomi koji su zahvatili čitavo telo i virus se koncentriše u respiratornom traktu, pa se javljaju simptomi koji su slični prehladi samo jačeg intenziteta.

Dokle god su simptomi prisutni oboleli bi trebao da miruje. Najčešća komplikacija gripa je upala pluća.

PREHLADA I VAKCINACIJA

Pošto su uzročnici i gripa i prehlade virusi logično bi bilo da je vakcinacija i u jednom i u drugom slučaju najbolja mera prevencije međutim, nije tako. Danas je poznato više od 200 različitih virusa koji mogu uzrokovati prehladu pa imunizacija nije moguća.

Kada je grip u pitanju svake godine dva do tri različita soja virusa gripa izazivaju oboljevanje. Na osnovu prognoze o tome koji će virusi u narednoj sezoni uzrokovati bolest pravi se sezonska vakcina. Prognoze su utemeljene na naučnim ispitivanjima i uglavnom tačne. Dešava se i da se pojave sojevi za koje vakcina nije razvijena pa je neke godine zaštita od gripa vakcinacijom manje uspešna u odnosu na drugu.

KAKO SE PREHLADA ŠIRI?

Prehlada i grip se šire sa obolele na zdravu osobu kapljicama iz nosa, usta ili preko prljavih ruku. Ako, na primer, prehlađena osoba dodiruje nos, i zatim drugu osobu ili predmete sa kojima će ta osoba doći u kontakt u skorije vreme, to može biti put prenošenja virusa. Virus može da živi nekoliko sati na predmetima, kao što su šolja za kafu, telefon, olovka, knjiga, tastatura.

PREHLADA I HLADNOĆA

Jedan od starih mitova je da hladnoća može da izazove prehladu. Činjenica je da su prehlade najčešće u hladnijim mesecima ali hladno vreme samo po sebi ne izaziva prehladu.

U hladnijem periodu više vremena se provodi u zatvorenim, zagušljivim prostorijama pa je samim tim i prenošenje infekcije lakše. Preživljavanju virusa ide na ruku i sredina u kojoj je vlažnost vazduha niža, što je opet slučaj u hladnijim danima. Hladno vreme kao i boravak u zagrejanim prostorijama isušuju sluznicu nosa čime se njena zaštitna uloga smanjuje pa virusi lakše prodru u organizam.

Komentari