Alergija na polen, kako olakšati tegobe

alergija na polen

Alergija na polen uiče na kvalitet života preosetljivih osoba. Dolazak proleća i bujanje vegetacije praćeni su curenjem nosa, kijanjem u naletima, suzenjem i svrabom očiju. Kako bi se ove tegobe olakšale ili izbegle, terapiju treba početi nedelju do dve pre očekivane sezone alergena koji kod predisponirane osobe izaziva alergiju.


Alergije su samo još jedan primer nesavršenosti našeg imunog sistema. Imuni sistem osobe koja je alergična, burno reagije na prisustvo supstanci iz okoline (alergena) koje u normalnim okolnostima nisu prouzrokovači bolesti. Kao rezultat ove reakcije pokreću se brojni mehanizmi i pojavljuju se simptomi: svrab i curenje nosa, kijanje, slivanje sekreta niz zid ždrela, svrab i suzenje očiju, kašalj, pojava tamnih kolutova ispod očiju itd.

Zašto nastaju alergije

Zašto organizam ove inače bezopasne materije prepoznaje kao opasne predmet je istraživanja. Teorija ima više, pa neki naučnici razlog za porast broja ljudi koji pate od alergija pronalaze u prekomernoj čistoći, neki okrivljuju povećanu zagađenost životne sredine, preteranu upotrebu lekova itd. Saglasnost postoji da u nastanku alergija vrlo važnu ulogu ima genetska predispozicija (atopijska konstitucija).

 

Da li su alergije nasledne

Statistike pokazuju da kada jedan roditelj ima alergiju verovatnoća da će i dete biti alergično je 50% a kada alergiju imaju oba roditelja ova verovatnoća je 75%. Međutim, nasleđuje se sklonost ka alergiji ali ne i ka specifičnom alergenu pa tako ako su roditelji alergični na polen, dete će generalno imati sklonosti ka razvoju alergija ali ne obavezno i na polen.

Simptomi alergije na polen

Pri udisanju polena, imuni sistem se aktivira, oslobađaju se supstance kao što su histamin i druge aktivne materije, takozvani medijatori zapaljenske reakcije, koji dovode do upalnog procesa u sluzokoži nosa. Kao rezultat javljaju se simptomi nadražaja – svrab i kijanje, kao i zapušenost nosa koja je često praćena znacima oboljenja paranazalnih sinusa. Kod velikog broja bolesnika simptomi nosa i sinusa udruženi su sa svrabom, suzenjem i crvenilom očiju. Kod pacijenta mogu se uočiti tamni kolutovi ispod očiju takozvani alergijski podočnjaci koji nastaju zbog ograničenog protoka krvi oko sinusa.

Čak 71 % pacijenata pati istovremeno od nosnih i očnih simptoma usled alergije na polene.

Kako alergija utiče na kvalitet života

U zavisnosti od izraženosti simptoma, odnosno težine bolesti kod pacijenata varira i kvalitet života. Osobe sa izraženim siptomima su često iscrpljene, loše spavaju, deca imaju lošije rezultate u školi, a odrasli na poslu. Određene profesije su više pogođene pojavom simptoma alergijskog rinitisa od drugih. Kvalitet života je posebno narušen bolesnicima koji u toku obavljanja svoga posla dolaze u kontakt sa polenima ili se bave profesijama za čije je obavljanje potrebna visoka koncentracija, a koja je narušena simptomima oboljenja.
Poremećaji koje alergijski rinitis izaziva na nosu i paranazalnim sinusima negativno se odražavaju na funkciju pluća i srca. Pored toga ovo oboljenje često je povezano sa bronhijalnom astmom i nosnim polipima.

Alergija na polen ili prehlada

Simptomi alergijskog rinitisa nalikuju simptomima prehlade a kako su alergije česte početkom proleća kadu su i temperaturna kolebanja najveća pa samim tim i prehlade učestale, dešava se da se manifestacije alergije pripišu prehladi i obrnuto. I kod alergije i kod prehlade dominantan simptom je rinitis tj zapaljenje sluznice nosa. Onda kada rinitis nastane kao posledica dejstva alergena, uključuje širi spektar znakova i simptoma kao što su peckanje i curenje nosa, zapušenost nosa, svrab, kijanje u naletima, postanazalno curenje (slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela), a nekad se pojavi i bol u predelu nosa. I drugi organi oči, uši, sinusi, grlo i ždrelo mogu biti obuhvaćeni, tako da se javlja karakteristični svrab i suzenje očiju, bol ušiju, rekurentni sinuzitis i hronični kašalj.

Kod pacijenata se jasno mogu uočiti tamni kolutovi ispod očiju (alergijski podočnjaci-koji su uzrokovani ograničenim protokom krvi oko sinusa), kao i crtica na koži na nosu usled učestalog trljanja (alergijsko salutiranje).

Kako se utvrđuje da alergija postoji

Za postavljanje dijagnoze od velike važnosti je dobro uzeta anamneza. Nakon razgovora sa pacijentom postavlja se radna dijagnoza koju je potrebno potvrditi ili isključiti različitm dijagnostičkim postupcima.

Kožni testovi

Kožno testiranje može se izvesti na više načina: test ubodom lancetom (prick), test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test), test grebanjem (scratch), test kontaktnim načinom. Uobičajeno je da se testovi izvode na unutrašnjoj strani podlaktice, osim kontaktnih testova koji se izvode na koži leđa.

Prick testovi se smatraju najpouzdanijim jer daju najmanje lažno pozitivnih rezultata. Test grebanjem koristi se za testiranje preosetljivosti na lekove. Tast kontaktnim načinom, primenjuje se za utvrđivanje preosetljivosti na različite kontaktne alergene, najčešće metale, formalin i neke profesionalne alergene.

Više o testiranju pogledajte na linku: Alergijski testovi

Analize krvi (RIST, RAST, eozinofilija)

Za potvrdu dijagnoze alergije na neku supstancu često je potrebno određivanje antitela IgE. Međutim, određivanje At IgE nije neophodno ukoliko se anamnestički podaci, klinička slika, i rezultati kožnog testa podudaraju.

Provokacijski testovi

Provokacijskim testovima se kod pacijenta izaziva blag alergijski odgovor kao potvrda da boluje od određene alergije. Test se izvodi tako što se alergen direktno aplicira na sluznicu nosa, bronhija, očiju ili želuca. Zbog rizika od pojave neželjenih posledica, provokacijski testovi se ne izvode rutinski već samo u bolnicama. Provokacijski testovi su posebno važni u dokazivanju preosetljivosti na lekove.

Lečenje alergija

Lečenje alergija uključuje: prevenciju (izbegavanje alergena), farmakoterapiju (uzimanje lekova), alergen-specifičnu imunoterapiju (hiposenzibilizacija) i edukaciju bolesnika.

Koji lekovi se koriste u terapiji alergija 

Alergija nije izlečiva ali postoje lekovi koji uklanjaju simptome i olakšvaju život alergičnim osobama. U tu svrhu koriste se lekovi iz grupe antihistaminika, dekongestivi, kortikosteroidi itd.

Antihistaminici su vrlo važna grupa lekova koja se koristi kod alergijskog rinitisa posebno izazvanog polenom, a primenjuju se i za sprečavanje urtikarije (koprivnjače). Takođe lekovi iz ove grupe jako su delotvorni u slučaju alergije na ubod insekata, i alergija na lekove. Međusobno se razlikuju po dužini delovanja i intenzitetu eventualnih neželjenih dejstva (pospanost, sedativno dejstvo).

Za ublažavanje tegoba uzrokovanih alergijskih rinitisom koriste se antihistaminici druge generacije (loratadin, desloratadin, feksofenadin, cetirizin, levocetirizin) koji uspešno ublažavaju curenje nosa, kijanje, svrab nosa, ali se upotrebom ovih lekova neće rešiti problem zapušennosti tj nosne kongestije. Ova grupa lekova za razliku od antihistaminika prve generacije ima manju lipofilnost i slabije prolazi krvno moždanu barijeru zbog čega izostaje sedativni efekat koji je prvu generaciju karakterističan. Samim tim, upotreba ovih lekova ne nosi sa sobom ograničenja u upravljanju motornim vozilima i mašinama.

 

Intranazalni kortikosteroidi su lekovi koji smanjuju upalu sluzokože nosa, umanjuju zapušenost nosa, svrab i kijanje. U pitanju su lekovi u obliku spreja za nos koji deluju lokalno na mestu upale i čija je primena efikasna i sigurna.

Postoje i intranazalni kortikosteroidi, kao što je flutikazonfuroat, koji osim nosnih umanjuju i očne simptome, najčešće svrab i suzenje očiju. Prve rezultate ovi lekovi ne pokazuju odmah, već je do poboljšanja potrebno sačekati nekoliko dana, ali nakon toga olakšanje simptoma je vidljivo i ima sve bolje efekte na simptome alergijske reakcije kod duže primene. Neophodno je redovno koristiti terapiju tokom cele sezone cvetanja biljaka koje izazivaju alergijsku rekaciju.

Najbolji efekti se postižu ukoliko se terapija započne dve nedelje pre početka sezone uzročnog polena.

Uloga vitamina C i kalcijuma u prevenciji alergija 

Uzimanje vitamina C i kalcijuma pre nego što dođe do manifestacije alergije može biti od koristi. Vitamin C smanjuje lučenje histamina koji je zapravo pokretač manifestacija alergijske reakcije, podstiče razgradu histamina i utiče na otklanjanje iz organizma. Osobama koje imaju alergije na polen preporučuje se unos većih doza vitamina C (1000-1500mg) u periodu pre i za vreme prisutnosti alergena.

Pod uticajem histamina povećava se propustljivost krvnih sudova pa je sa ovog aspekta korisno uzimati kalcijum, kako bi se ova manifestacija normalizovala. Preporučuju se doze 800-1300mg.

Preporuku za suplemente vitamina C i  kalcijuma možete pogledati ovde: https://apotekarka.rs/kategorije/alergije/

Da li se preporučuje upotreba sirupa za kašalj

Svaki kašalj koji duže traje treba tretirati kako bi se izbeglo oštećenje sluznice disajnih puteva. Kada je u pitanju kašalj izazvan laergijom od pomoći su preparati na bazi bršljanja. Bršljan pokazije antihistamisnko delovanje sa jedne strane a takođe i deluje spazmolitično tj širi disajne puteve i olakšava disanje koje je kod osoba koje imaju alergiju otežano.

Lečenje alergija kod trudnica

Lečenje alergijskog rinitisa i astme kod trudnica isto je kao i kod žena koje nisu trudne. Preporuka trudnicama da izbegavaju uzimanje lekova u prvom trimestru trudnoće, koja se često može pronaći na internetu i drugim medijima uliva strah od primene savremene terapije. Trudnice se bespotrebno odlučuju da budu talac svoje alergije umanjujući na taj način kvalitet života.

Inhalatorni kortikosteroidi su bezbedni za primenu u trudnoći i mogu se koristiti u prvom trimestru gravidititeta kao i lekovi iz grupe natrijum-kromoglikata. Preporučuje se ispiranje sluznice nosa sterilnim rastvorom soli bez konzervansa dok je primena dekongestiva odnosno kapi/sprejeva za otpušavanje nosa zabranjena tokom cele trudnoće.

Nema dokaza da intranazalni kortikosteroidi nove genracije sa malom bioraspolozivosti imaju neželjene efekte te se slobodno mogu primenjivati kod teškog upornog alergijskog rinitisa nakon 12. nedelje trudnoće.

Imunoterapija 

Alergen-specifična imunoterapija (hiposenzibilizacija)  je oblik lečenja alergijske bolesti primenom malih, rastućih koncentracija alergena na koje je bolesnik senzibilisan kako bi se podstakao razvoj tolerancije na taj alergen. Proces traje 3-5 godina. Da je cilj postignut pokazuje odsustvo simptoma prilikom kontakta sa alergenim ili ako se simptomi i pojave znatno su blaži nego ranije.

Pored alergije na polen primenjuje se i kod preosetljivosti na alergene insekata (pčele, ose), na kućnu prašinu i grinje. Hiposenzibilizacija na polen sprovodi se tri meseca pre aktuelne sezone cvetanja a na kućnu prašinu i grinje tokom cele godine.

Šta uraditi da do alergije ne dođe

Pored upotrebe lekova, važno je smanjiti izloženost alergenima.
U periodu sezone polena: kada je vrednost polena najviša smanjiti boravak na otvorenom a po povratku kući tuširati se i prati kosu, zaštititi oči naočarama, slanim rastvorima ispirati sluzokožu nosa, ne sušiti veš na otvorenom, prozore kako u stambenom prostoru tako i na automobilu držati zatvorenim, praktikovati kratkotrajno provetravanje, pratiti vrednosti polena u vazduhu putem medija, tokom perioda kada je vrednost polena najveća planirati odmor u mesta gde se očekuje niža vrednost.

U stručnom časopisu European Respiratoru Journal, objavljeno je zapaženje da deca koja su od ranog uzrasta u kontaktu sa alergenima psa imaju blažu kliničku sliku astme i manju učestalost alergije na polene nego ona koja su čuvana „pod staklenim zvonom“. Nasuprot psima, mačka je izuzetno alergogena i dovoljan je čak i indirektan kontakt da se simptomi alergije ispolje. Deci koja imaju astmu ili pate od sezonskih alergija ne preporučuje se mačka kao kućni ljubimac.

Ukoliko imate simptome alergije, nemojte čekati već potražite pomoć alergologa. Alergije se ne mogu izlečiti ali se simptomi mogu držati pod kontrolom čime se ne remeti kvaitet života i sprečava nastanaka komplikacija.

Savet više: Svakodnevno gradite svoj imunitiet.

probiotic dayli

Komentari