Dishidroza, mehurići na dlanovima i stopalima

dishidroza

Dishidroza je zapaljenje kože koje se manifestuje pojavom mehurića na dlanovima i/ili stopalima, koža je crvena, svrbi i pecka. U hroničnoj fazi koža se ljušti, nastaju ragade i kruste.


Dishidroza je hronična bolest koja se javlja u naletima. Potpuno neočekivano bukne s vremena na vreme što kod obolelih može izazvati osećaj bespomoćnosti i frustracije. Postoje jasne sezonske varijacije, bolest je naročito ispoljena leti kada je znojenje dlanova i tabana izraženije.

Dishidroza je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Dishidroza je neugodna i uporna bolest ali nije zarazna i ne može se preneti kontaktom sa drugim osobama, na primer rukovanjem.

Manifestuje se crvenilom i mehurićima koji su ispunjeni bistrom tečnošću, na dlanovima i/ili tabanima, na bočnoj strani prstiju ruku i nogu. Izbijanje mehurića je praćeno svrabom i peckanjem kože. Ponekad se koža samo blago ljušti a u težim slučajevima nastaju veći mehurovi, crvenilo, otok na prstima ruku i/ili nogu.

HRONIČNA FAZA BOLESTI

Kada bolest poprimi hronični tok, koža dlanova i tabana je zadebljana, hrapava, gruba i ispucana usled stalog zarastanja mehurova. Nastaju ragade i kruste.

Promene se često ponavljaju pa se kod obolelog mogu istovremeno videti manifestacije i akutne i hronične faze bolesti. Osnosno, novi mehurići izbijaju pre nego što su stari zarasli. Ako se promene nalaze u blizini noktiju može doći do njihove distrofije.

Najčešća komplikacija dishidroze je infekcja mehurića stafilokokom ili drugom bakterijom.

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK BOLESTI

Tačan uzrok nastanka bolesti nije poznat. Na nastanak bolesti uticaj imaju:

  • nasleđe (genetska predispozicija se povezuje sa 18. hromozomom),

  • preosetljivost na metale (naročito nikl) i

  • gljivična infekcija kože stopala.

  • Kao i običan ekcem šaka ili stopala, i dishidroza je zastupljenija kod osoba atopijske konstitucije, dakle onih koji imaju polensku kijavicu, astmu, preosetljivost na različite inhalacione alergene ili su imale dečji (atopijski) ekcem.

Provocirajući faktori su stres, intenzivna izloženost suncu ili hladnoći.

Veliki uticaj na nastanak bolesti imaju i različiti kontaktni alergeni: nikl, cement, deterdženti, hlorisana voda. Već i dugotrajan kontakt ruku sa vodom bez dodatnih alergena povećava rizik za nastanak dishidroze.

Mogući faktori rizika su i pušenje, kozumiranje alkohola, uzimanje kontraceptivnih pilula, acetil salicilne kiseline (Andol, Aspirin itd), intravenski imunoglobulini. Isto tako, zapaljenske bolesti creva još jedan su od mogućih uzroka.

SLIČNOST SA DRUGIM OBOLJENJIMA KOŽE

Dishidroza ima slične manifestacije kao i neka druge kožne bolesti pa se dijagnoza postavlja na osnovu kliničke slike, anamneze, histopatološkog nalaza, kožnih proba.

LEČENJE DISHIDROZE

Lečenje se sprovodu u zavisnosti od stadijuma i intenziteta promena na koži. Može biti lokalno i sistemsko. U akutnoj fazi bolesti kada su prisutni mehurići primenjuju se antiseptične kupke ili oblozi od hipermangana ili aluminijum subacetata kao i koritikosteroidi u obliku masti ili krema.

Terapija koritikosteroidinim preparatima za kožu, ne bi trebala da bude duža od 2-3 nedelje zbog mogućih neželjenih dejstava. Ukoliko odgovor na kortikosteroidnu terapiju nije adektvatan, u terapiju se mogu uvesti i lokalni imunomodulatori. U slučaju infekcije kože, neophodna je terapija antibioticima. Jak svrab se ublažava antihistaminicima.

Hronična dishidroza sa hiperkeratozom (zadebljala koža) je teška za lečenje. Uz koritikosteridne masti i kreme, potrebno je primeniti i keratolitike odnosno supstance koje će oljuštiti zadebljali sloj čime se omogućava da koritikosteroidni preparati ispolje dejstvo. U tu svrhu koriste se preparati katrana i aromatični retinoidi.

ŠTA JOŠ MOŽE POMOĆI?

  • Obolelima se savetuje ishrana koja je siromašna niklom u trajanju od 6 nedelja. Nikl je prisutan u mnogim namirnicama pa nije jednostavno pridržavati se ovog režima. Prvenstveno treba izbegavati pivo, čokoladu, iznutrice, plodove mora, mahunarke, kelj, maline, praziluk, ananas, suve šljive, lešnike, kikiriki, semenke lana i suncokreta.

  • Osobe koje su sklone dishidrozi trebale bi da nose zaštitne rukavice kada dolaze u kontakt sa mesom, paprikom, lukom, citrusima, paradajzom, krompirom. Ispod gumenih preporučuje se nošenje pamučnih rukavica koje moraju da budu uvek čiste i suve.

  • Stalna nega kože šaka i stopala kako bi se očuvala epidermalna barijera emeolijentnim kremovima (preporučujemo Atopik emolijentni krem). Naročito je važno nanošenje emolijentnih kremova neposredno nakon pranja ruku. Takođe, treba izbegavati duži boravak ruku u vodi kao i često pranje ruku.

  • Kako dishidrozu pogoršava stres, tehnike opuštanja i psihološka podrška od velike su pomoći.

 

Komentari