Bakterijska vaginoza ili gljivična infekcija, sličnosti i razlike

vaginalna kandidijaza ili bakterijska vaginoza

Bakterijska vaginoza ili gljivična infekcija: sličnosti i razlike.


Bakterijska vaginoza (BV) i vaginalna gljivična infekcija su najčešći ginekološki problemi kod žena. Imaju slične simptome, ali se uzroci nastanka i terapija razlikuju.

bakterijska vaginoza ili gljivična infekcija

I gljivična infekcija i bakterijska vaginoza izazivaju vaginitis, stanje koje predstavlja zapaljenje vagine. Karakterišu ga: svrab, bol, osećaj žarenja, promene u vaginalnom sekretu, neprijatan miris. Većina žena ima najmanje jednu epizodu vaginitisa tokom svog života, a uzroci su različiti: u 40-50% slučajeva uzrok je bakterijska vaginoza, u 20-25% gljivična infekcija, u 15-20% slučajeva trihomonijaza, a u preostaih 5-10% uzrok je neinfektivnog karaktera.

Ponekad je teško reći da li osoba ima bakterijsku vaginozu ili gljivičnu infekciju. Pogledajmo sličnosti i razlike.

Bakterijska vaginoza Gljivična infekcija
Redak vaginalni iscedak, sive ili bele boje, koji se može pojačavati posle seksualnog odnosa Gust vaginalni iscedak, bele boje, siraste konzistencije
Neprijatan miris na mrtvu ribu Bez mirisa
Osećaj neprijatnosti Bol ili osećaj neprijatnosti
Osećaj žarenja tokom uriniranja Osećaj žarenja tokom seksualnog odnosa ili uriniranja
Svrab Svrab
Bez crvenila ili upale na vulvi Crvenilo i upala na vulvi

 

Različiti uzroci

Mikroorganizmi koji nastanjuju vaginu se zajedničkim imenom nazivaju vaginalna mikroflora. Uobičajeno je da unutar te mikroflore preovladavaju tzv. dobre bakterije, i to roda Lactobacillus. Međutim, određene aktivnosti kao što su: vaginalno ispiranje, često menjanje seksualnih partnera, seksualni odnos bez kondoma, prirodni nedostatak laktobacila mogu da naruše ovaj prirodni balans i dovedu do BV.

Uzročnik vaginalne gljivične infekcije je najčešće Candida. Ona je prirodno prisutna u vagini, ali joj Lactobacillus ne dozvoljava da se prekomerno razmnožava. U nekim situacijama kandida može početi nekontrolisano da se razmnožava, što dovodi do gljivične infekcije. Faktori rizika su: upotreba kontraceptiva, trudnoća, skorašnja upotreba antibiotika, oslabljen imuni sistem.

Postavljanje dijagnoze: Bakterijska vaginoza ili gljivična infekcija

Da bi se utvrdilo da li je problem bakterijska vaginoza ili gljivična infekcija potrebno je uraditi ginekološki pregled.

Prvo se kroz razgovor utvrdi da li postoji istorija prethodnih vaginalnih infekcija.

Nakon toga se fizikalnim pregledom traže znaci infekcije ili vaginalnog iscedka i tom prilikom uzima i uzorak vaginalnog sekreta, koji se dalje šalje na analizu, kako bi se detektovalo prekomerno umnožavanje „loših“ bakterija, tj. prekomeran rast gljivica roda Candida. Ukoliko je pH vaginalne sredine 4,5 ili više to ukazuje na bakterijsku vaginozu.

Razlika u terapiji bakterijske vaginoze i gljivične infekcije

Adekvatno lečenje bakterijske vaginoze i gljivične infekcije zavise od uzročnika, ali i od  ozbiljnosti infekcije. U terapiji bakterijske vaginoze se najčešće koriste antibiotici i to:

  • metronidazol, u formi tableta ili vaginalnog gela
  • klindamicin, u formi vaginalnog gela
  • tinidazol, u obliku tableta

U terapiji gljivične infekcije sa blagim do umerenim simptomima terapija je kratkotrajna i najčešće se koriste sledeći antigljivični lekovi:

  • mikonazol, u obliku tableta, kremova, masti ili vagitorija
  • flukonazol, u obliku tableta koje se mogu dobiti samo na lekarski recept

U slučaju ozbiljnijih simptoma infekcije koristi se takođe antigljivična terapija, ali je ona dugotrajnija.

Prevencija vaginalnih infekcija

Nije uvek moguće prevenirati bakterijsku vaginozu ili gljivičnu infekciju, ali postoje preporuke kojih se treba pridržavati, jer mogu da smanje rizik za pojavljivanja, tj. vraćanja infekcije.

  • Izbegavati vaginalno ispiranje. Vaginalno ispiranje može da naruši prirodni balans mikrorganizama u vagini i time poveća rizik od infekcije.
  • Brisati se spreda ka pozadi. Ovakav smer brisanja se sprečiti da bakterije kojima tu nije mesto uđu u vaginu.
  • Nositi pamučni donji veš. Pamuk dozvoljava da vazduh cirkuliše i time sprečava nastanak vlažne sredine u kojoj bi se gljivice razmnožavale.
  • Izbegavati vrele kupke. Preporučuju se mlake kupke ili još bolje, tuširanje.
  • Temeljno se osušiti nakon pranja. Trljanje genitalija može da izazove iritaciju, pa se preporučuje sušenje tapkanjem čistim peškirom.
  • Izbegavati iritanse. Izbegavanje jakih i parfimisanih sapuna može da pomogne u prevenciji i smanjiti iritaciju.

Komentari