Vaginalna kandidijaza

Vaginalna kandidijaza

Zapaljenje vagine prouzrokovano gljivicom iz roda Candida naziva se gljivični vaginitis ili kolpitis ili vaginalna kandidijaza. Infekcija najčešće zahvata istovremeno i vaginu i spoljašnje polne organe, kada se govori o vulvovaginalnoj kandidijazi. Prisutnost drugih zaštitnih mikroorganizama u vagini posebno bakterija Lactobacilus održava broj gljivica na sluzokoži vagine u malom i neškodljivim broju. Kada se taj odnos poremeti i dođe do značajnog umnožavanja, odnosno porasta broja gljivica, nastaje infekcija.

autor: dr sci. med. Terezija Mošković – Specijalista ginekologije i akušerstva, Doktor medicinskih nauka.


Rod Candida je vrlo heterogen rod gljivica sa oko 200 vrsta. Samo nekoliko gljivica iz ovog roda izazivaju zapaljenje genitalnih organa. Najčešći uzročnik (oko 90%) je Candida albicans ili monilija.

Vaginalna kandidijaza je uz bakterijsku vaginozu najčešće zapaljenje ženskih polnih organa. Otprilike 75% seksualno aktivnih žena imalo je ovu infekciju barem jednom u životu, a polovina njih je iskusila probleme ove infekcije više puta. Kod oko 10% žena vaginalna kandidijaza se često ponavlja kao rekurentna infekcija.

Iako se vaginalna kandidijaza ne smatra polno prenosivom bolešću, uzročnik se može preneti vaginalnim, oralnim ili analnim seksualnim odnosom s inficiranom osobom;

12-15% muškaraca će nakon polnog odnosa s inficiranom ženom razviti simptome poput peckanja, svraba i osipa (balanopostitis).

Kod vulvovaginalne kandidijaze načešći i naizrazitiji simptom je svrab, peckanje i vaginalni sekret koji može biti veoma obilan, bele boje, gust, sirast, specifičnog slatkastog mirisa.

Sluzokoža vagine ali i malih i velih usana je crvena, natečena, bolna. Bol se javlja pri seksualnom odnosu, mokrenju ali i pri hodu. Svrab i češanje pogoršavaju simptome i dovode do oštećenja kože i sluzokože.

Simptomi mogu biti neprimetni i blagi tako da ih žena često ignoriše, a to je najčešći razlog za intenziviranje infekcije i odlazak kod ginekologa kada su simptomi već veoma izraženi.

Kako se dobija infekcija ?

Candida albicans je mikroorganizam normalno prisutan kod zdravih žena. Živi na sluzokoži vagine kod 35% zdravih žena, u gornjem delu disajnog sistema kod 77% zdravih osoba, te u sistemu za varenje kod 85% zdravih osoba, a da je pri tome neškodljiva i ne daje nikakve simptome.

Prisutnost drugih zaštitnih mikroorganizama u vagini posebno bakterija Lactobacilus održava broj gljivica na sluzokoži vagine u malom i neškodljivim broju. Kada se taj odnos poremeti i dođe do značajnog umnožavanja, odnosno porasta broja gljivica, nastaje infekcija. Izvor infekcije su najčešće sopstvene gljivice koje se već nalaze u našem telu, a nisu donete spolja.

Koji faktori koji doprinose da se vaginalna kandidijaza razvije ?

Promena kiselosti vagine i smanjenje broja neškodljivih bakterija za vreme menstruacije, menopauza, trudnoća, disfunkcija rada jajnika, stres, česti seksualni odnosi; lekovi (kortikosteroidi, antibiotici, oralni kontraceptivi, hormonska supstitucija, intrauterina spirala, upotreba spermicida, upotreba lubrikanata sa glicerolom); oboljenja (šećerna bolest, hipotireoidizam, hipoparatiroidizam, hipoadrenokorticizam, AIDS, hipogamaglobulinemija, cistična fibroza, sve vrste raka, maligne krvne bolesti, neuhranjenost); konzumiranje većih količina alkohola, nikotina, kofeina i šećara; preterana vlažnost i nadražaj vulve i vagine, nošenje tesnog i sintetičkog rublja, upotreba parfimisanih sapuna, dezodoransa, uložaka.

Kako se dijagnostikuje vulvovaginalna kandidijaza ?

Ginekolog nakon anamneze i pregleda sluzokože uzima bris za mikroskopski pregled (određuje se grupa sekreta). Ukoliko se radi o kandidi, vaginalni sekret će biti VI grupa čistoće. Ređe se uzima bris za zasejavanje na podlozi na kojoj će nakon nekoliko dana izrasti kolonije candide albikans ili retko neke druge vrste kandide. Iako nam simptomi mogu ukazivati da se radi o kandidijazi, neretko se samo na osnovu simptoma postavi pogrešna dijagnoza jer i drugi uzročnici mogu izazvati indentične simptome vulvovaginitisa, a sama kandidijaza može razviti i atipičnu kliničku sliku.

Bakterijska vaginoza može biti i udružena sa kandidijazom pa je nakon delimično ili potpuno neuspešnog lečenja potreban ponovni pregled i revidiranje terapije.

Sve žene sa vulvovaginalnom gljivičnom infekcijom moraju da se leče bez obzira na jačinu simptoma. Lečenje sprovodi ginekolog koji vrstu, način i režim terapije određuje individualno.

Terapija se sprovodi antimikoticima kojih ima nekoliko vrsta, najčešće vaginaletama u trajanju od 3 do 7 ili više dana.

Lokalna terapija može podrazumevati i antimikotičke masti za kožu i sluzokožu vulve. Ukoliko ginekolog proceni, može dati i oralni, sistemski antimikotik u jednokratnoj dozi.

Kod jačih infekcija ginekolog preporučije vaginalno ispiranje već gotovim antiseptičkim i analgetičkim rastvorima ili rastvorima sode bikarbone, žalfije, kantariona. Vaginalno ispiranje ili tuširanje poželjno je uraditi uveče pre aplikavanja nove vaginalete.

Oralni probiotici mogu sa davati za vreme i nakon terapije u trajanju od nekoliko nedelja, a lokalni probiotici koji u sebi sadrže Lactobacillus daju se kao nastavak antimikotičnog lečenja da bi se što brže nadoknadila saprofitna flora.

Ginekolozi znaju da je najčešće potrebno terapiju sprovesti u dva akta.

Nakon pauze od nedelju dana ili nakon predstojeće menstruacije treba ponoviti terapiju antimikotikom, jer poboljšanje simptoma najčešće ne znači potpuno izlečenje već samo smirivanje infekcije koja se nakon nekoliko dana rasplamsava.

Vaginalna kandidijazaDa li se kod trudnica leči kandidijaza ?

Kod trudnica se često razvija vulvovaginalna kandidijaza i ona se obavezno leči uzimanjem lokalnih antimikotika. Lečenje sprečava ne samo simptome nego i zapaljenja plodovih ovojaka i komplikacije u trudnoći.

Vaginalna kandidijaza u vreme porođaja može dovesti do infekcije novorođenčeta.

U slučaju kandidijaze postoji veća šansa za rascep vagine tokom porođaja, a rane nakon rascepa ili epiziotomije teže zaceljuju.

Lečenje kandidijaze kod trudnica traje nešto duže i potrebno ga je ponavljati zbog čestih rekurentnih infekcija. Oralni antimikotici se ne ordiniraju zbog teratogenog delovanja na plod.

Komentari