Nesvestice

nesvestice

Nesvestice su, uz bol u grudima i osećanje malaksalosti, najčešći razlog zbog kog se odrasle osobe obraćaju lekaru. Iako su česte nesvestice neprijatne i ograničavajuće u svakodnevnim aktivnostima one retko predstavljau simptom ozbiljnog oboljenja. Lečenje zavisi od uzroka i najčešće je delotvorno.

 Dr Vesna Tepšić- Ostojić, psihijatar


Nesvestica se opisuje kao omaglica, „zacrnjivanje pred očima” ili osećanje pretećeg onesvešćivanja. Može biti prisutan osećaj kretanja ili okretanja (vertigo), osećanje gubitka ravnoteže ili nestabilnosti (disekvilibrijum), utisak plutanja… Vertigo i disekvilibrijum mogu biti praćeni osećajem nesvestice, ali to su zasebni poremećaji.

Nesvesticu mogu prouzrokovati različiti zdravstveni problemi. Mogu nastati i kao posledica pogrešnog tumačenja signala koji iz senzornih sistema (oči, unutrašnje uho, senzitivni nervi) dolaze u mozak. Okidač može biti neka specifična aktivnost ili pozicija tela.

Nesvestice su relativno česte i njihov uzrok uglavnom nije ozbiljno oboljenje. Povremene i prolazne nesvestice nisu za veliku brigu. Međutim, ukoliko se nesvestica javlja posle povrede glave ili je praćena glavoboljom, zamagljenim vidom, gubitkom sluha, motornom slabošću, bolom u grudima ili dođe do gubitka svesti neophodno se hitno obratiti za lekarsku pomoć.

Osećanje pretećeg gubitka svesti veoma je neprijatno. Može biti praćeno mučninom, nagonom na povraćanje, preznojavanjem i bledilom. Karakteristično je i da osoba ne izgubi svest.

NAJČEŠĆI UZROCI NESVESTICE

Lekovi: Najčešći uzročnik nesvestice su lekovi za sniženje krvnog pritiska i sedativi mada se javlja kao neželjeno dejstvo različith grupa lekova. Po ukidanju leka nesvestice prestaju.

Anksiozni pormećaji: Kao na primer panični pormećaj, klaustrofobija ili agorafobija mogu biti praćeni nesvesticom.

Često se dešava da se neki telesni poremećaj ispolji i nesvesticom i da je zatim anksioznost održava i po izlečenju prvobitnog uzroka. Lečenjem anksioznsti izgubiće se i nesvestice.

Vertiga: Uzrokovana je najčešće problemima unutarnjeg uha koje reguliše ravnotežu. Najčešće se radi o benignom pariksizmalnom pozicionom vertigu koji prouzrokuje kratkotrajne nesvestice kada osoba naglo menja položaj tela (na primer, ustajanje iz kreveta). Može se javiti i kod Menijerove bolesti, migrene i akustičnog neurinoma.

Nizak nivo gvožđa (anemija)Uz slabost, iscrpljenost i bledio nesvestice su jedan od uobičajenih simptoma anemije. Nadoknadom gvožđa i lečenjem anemije povlaće se svi simptomi.

Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija): Nagli pad nivoa šećera u krvi praćen je nesvesticom, preznojavanjem i konfuznošću. Češće se javlja kod osoba koje koriste insulin u lečenju šećerne bolesti.

Infekcije ušijuZapaljenje ušiju može biti razlog nesvestica. Lečenjem infekcije prolaze bez posledica.

DRUGI UZROCI NESVESTICE

(Zlo)upotreba alkohola i psihoaktivnih supstatnciUzimanje ovih supstanci može biti praćeno i nesvesticom koja prolazi nakon prestanka njihovog dejstva.
Intenzivno vežbanje, fizički umor, nedovoljno sna, kinetoze (bolest vožnje), jak i dugotrajan kašalj…

nesvesticeNagli pad sistolnog krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija) 

Dešava se uglavnom pri iznenadnoj promeni položaja tela (naglo ustajanje, na primer). Nastaje zbog izostanka odgovarajuće refleksne aktivnosti da se poveća krvni pritisak. Uzimanje dovoljno tečnosti i prilagođavanje životnog stila umanjiće učestalost nesvestica.

Vazovagalni nadražaj

Uzrokovan je psihičkim ili fizičkim nadražajem (bol, strah, pogled na krv npr.) ili dugim stajanjem naročito u toploj ili zagušljivoj prostoriji. Nastaje zbog refleksnog usporenja srčanog rada i širenja krvnih sudova na periferiji. Praćen je i osećajem mučnine i preznojavanja, a može doći i do gubitka svesti.

Smanjenje srčanog volumena

Stanja kao što su slabost srčanog mišića (kardiomiopatija), poremećaji srčanog ritma bilo značajno usporenje ili ubrzanje kao i nepravilan ritam (aritmija) i smanjenje količne krvi smanjuju volumen krvi koji srce upućuje u organizam izazivajući tako nesvesticu. Specifična kardiološka terapija će otkloniti ili umanjiti tegobe.

nesvesticePregrejavanje i dehidracija

Kod osoba koje su izrazito fizički aktivne na toplom vremenu ili ukoliko ne piju dovoljno vode nesvestice se javljaju zbog pregrevanja (hipertermije) ili dehidracije. Toplotni udar često je praćen nesvesticama. Odmor na hladnijem mestu odnosno uzimanje tečnosti otkloniće tegobe.

Dijagnostika i lečenje

Ne postoji specfična dijagnostička metoda kojom se otkriva uzrok nesvestica. Prema ispoljenoj kliničkoj slici vrše se biohemijska ispitivanja, kardiološki, ORL, neurološki ili psihijatrijski pregled. Ukoliko je portrebno specijalista će indikovati dalja dopunska ispitivanja. Lečenje vrtoglavica podrazumeva lečenje uzroka ukoliko je u podlozi telesna bolest ili promene i prilagođavanje stila života i navika.

Korisni saveti ukoliko imate česte nesvestice:

  • Nesvestice mogu uzrokovati gubitak razvnoteže koji može dovesti do pada i povređivanja. Imajte ovo na umu kad planirate svoje aktivnosti.Takođe, učinite svoj dom bezbednijim. Ukonite s poda razne gajtane, učvrstite tepihe da se ne kližu. Stavite neklizajuću prostirku u kadu ili tuš kabinu. Osvetilite prostor ukoliko ustajete noću do kupatila. Ne izbegavajte štap za hodanje kao potporu za stabilnost ako je neophodno.

  • Izbegavajte nagle pokrete. Ustajte polako a ako osetite nesvesticu odmah sedate ili lezite. Ukoliko u toku vožnje osetite nesvesticu zaustavite se i sačekajte da prođe.

  • Redovno doručkujte i dovoljno spavajte. Izbegavajte alkohol i nikotin. Preterana upotreba ovih supstanci može izazvati nove ili pogoršati postojeće simpotme.

  • Izbegavate fizičku aktivnost po izrazito toplom vremenu ili u zagrejanim i zagušljivim prostorijama. Uzimajte dovoljno tečnosti pre i za vreme fizičke aktivnosti.

Komentari