Šta komentari drugih ljudi govore o Vama?

komentari

Zašto ljudi imaju potrebu da komentarišu druge i šta leži u osnovi te pojave, kada je to projekcija, a kada realna procena?

Na koji način osoba može da se zaštiti od tuđe malicioznosti?

Kakvi vas ljudi najviše nerviraju, šta vam smeta toliko da se „pecate“ na to i ne možete ostati ravnodušni?

Šta vam je najviše smetalo kod bivših partnera, a šta kod prijatelja, članova porodice i/ili poslovnih saradnika?

Odgovori mogu ukazati na vaše skrivene delove i osobine koje želite da potisnete i projektujete na druge, pa da ih se na takav način oslobodite.

autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije i psiholog Mense Crne Gore, jasnab@mensa.rs


Komentari najčešće više govore o onome ko komentariše, nego o onome kome je upućen. U osnovi, ove pojave su psihološki pojmovi: projekcija, projektivna identifikacija i maligno ogledanje. Ljudi najčešće svoje neprihvatljive sadržaje, koji nisu u skladu sa formiranom slikom o sebi, ne žele da vide i teže da ih se oslobode.

To čine tako što ih projektuju u druge, tj. pripisuju drugima. Jedan je od najčešće korišćenih mehanizama odbrane, a da bi se koristio manje i ustupio mesto zrelijim mehanizmima, potrebno je da osoba postane svesna njegovog korišćenja. Sigurni pokazatelj njegove upotrebe je jaka emocionalna reakcija, što se najbolje vidi na primeru tzv. čaršijskih priča i ogovaranja.

BUDITE SVESNI SVOJIH VRLINA I MANA

U praksi to izgleda ovako: ako ne procenjujete ljude na osnovu izgleda već sadržaja, ako mislite da svako ima pravo izbora da li će otvoreno pokazivati svoje seksualne atribute ili ne, ako ste potpuno mirni jer je neko drugi u centru pažnje, nemate potrebu da npr. nepoznatim ljudima pričate o svojim privatnim i poslovnim dostignućima, a pri tome vrlo objektivno analizirate sopstvene propuste i ne pripisujete ih drugima već sebi, onda ste verovatno već dostigli potreban stepen psihološke zrelosti i samopouzdanja.

U tom slučaju nećete bez osnove kriviti druge, što ne znači da nećete projektovati uopšte, već to činite u zanemarljivoj meri. Bićete tolerantni prema različitosti, svesni sebe i svojih osobina, kako vrlina tako i mana. Zahvaljujući tome, bićete opušteni i zadovoljni i sitnicama, nećete energiju trošiti na nebitne stvari što će pomoći da maksimalno iskoristite svoje potencijale.

komentari

PREISPITAJTE SVOJE REAKCIJE

Sa druge strane, ako ste sve samo ne ravnodušni prema drugima koji su u centru pažnje, ako vas npr. užasno nerviraju oni koji stalno menjaju partnere ili svakodnevno preterano morališete kod opisivanja tuđih ljubavnih izbora, ako sve to prati jaka emocionalna reakcija, onda je reč o projekciji i potisnutoj bojazni da vi budete takvi ili se to vama desi.

Ako npr. sa gnušanjem gledate ženu koja je nabacila kilažu posle porođaja (jer joj je važnije da doji dete nego da bude tip-top), pa opterećeni više provodite vreme u teretani nego sa bebom, onda to govori o vašem strahu od gubitka kontrole i perfekcionizmu koji vam ne dozvoljava da opušteno uživate u čarima materinstva. Ili, npr. ako vas izuzetno nervira kada je neko u centru pažnje, verovatno radi upravo ono što vi priželjkujete.

Primeri su brojni: osoba koja misli da su svi lopovi, a u stvari to čini na svom poslu, onaj ko misli da svi varaju ili već sam to čini ili se sprema da to učini, osoba koja misli da se svi pretvaraju, glume, a u stvari gledaju samo svoj interes polazi od sebe.

SISTEMI VREDNOSTI SU RAZLIČITI

Kada vrednuju tuđe ponašanje, ljudi polaze uglavnom od sebe i svog sistema vrednosti. Tako će ista osoba kod nekoga proizvesti utisak da je ambiciozna i da zna šta hoće, što će biti viđeno kao pozitivno, a kod nekog drugog utisak da se ne obazire na tuđa osećanja i da je karijerista što će biti viđeno kao negativno. Ili, npr. ista osoba će kod nekoga proizvesti utisak da je smušena, nesigurna u sebe i puna kompleksa što će biti viđeno kao negativno, a kod nekog drugog utisak da je osećajna, povučena i da ne voli da se ističe što će biti viđeno kao pozitivno.

Ova vrsta vrednovanja i (ne)uklapanja počinjeod najranijeg detinjstva pa su mnoga deca proglašena za hiperaktivnu u okviru svoje porodice iako su normalno živahna, samo zato što roditelji ne mogu da isprate taj tempo (jer su drugačijeg temperamenta od dečijeg). Slično je sa vrtićem i školom: mnoga deca nažalost postaju žrtve vršnjačkog nasilja samo zato što se po nečemu razlikuju od većine. To se kasnije proteže i na kolektiv, familiju i partnerske odnose.

PRIKAZIVANJE SITUACIJE IZ LIČNE PERSPEKTIVE

Iluzija je da vas svi vole isto, kao što ne volite ni vi sve podjednako. Jedno je ako različitost prihvatite i nemate potrebu drugima stavljati do znanja da nemate sličan sistem vrednosti i interesovanja, poštujete se ali se ne ugrožavate. Sa druge strane, postoje ljudi sa narušenom psihičkom ravnotežom koji za sopstvene životne neuspehe krive druge, to su tzv. psihopate koji uvek zadovoljavaju isključivo svoje potrebe i imaju potrebu da povređuju. Povod im nije bitan, uvek će ga naći i prikazati situaciju iz svoje perspektive, bez empatije (saosećanja).

BAJKE KAO PRIPREMA ZA ŽIVOT

Bajke pripremaju decu na stvaran život: dešavaće se kao u bajkama da iz čista mira neka zla veštica ili neki vuk žele da ugroze onog ko im se nađe na putu, a tokom sazrevanja osoba nauči da traži sebi slične i bude u društvu onih sa kojima je na istoj talasnoj dužini. Ako vas neko nepoznat iz čista mira napada to je sigurno njegova projekcija, u tom momentu ne vidi vas već deo sebe koji ne želi, kao što paranoik proganja jer misli da njega jure.

Slično je sa komentarima: ako je to dobronamerna osoba koja vam znači, onda je važno da je saslušate i razmislite, jer možete doći do novih uvida.

komentari

NE DOZVOLITE DA BUDETE ŽRTVA TUĐIH PROJEKCIJA

Međutim, ako je to neko sa kime morate da sarađujete, kao npr. na poslu, a koji vas ubacuje u takmičarsku priču koju ne želite, onda ste verovatno usred projekcije takmičarskih težnji koje je ta osoba odigravala sa svojim bratom ili sestrom.

Važno je na psihoterapiji ući u suštinu takvih odnosa, da ne biste bili žrtva tuđih projekcija. Možda svojim samopouzdanim stavom provocirate zavist drugih, mada je bitno i da li imate potrebu da ističete sebe i svoje kvalitete u situacijama kada to nije potrebno (jedno je prezentovati svoj CV prilikom konkurisanja na novi posao, a drugo je pričati sa komšijama među kojima su mnogi bez škole, u tom slučaju „mahanje” titulama govori o nesamopouzdanju).

Najbolji način da sačuvate sebe i svoj unutrašnji mir je da znate ko ste, a do toga se dolazi radom na sebi i životnim iskustvom. Pritom budite otvoreni prema drugima, jedno je ako vam nešto loše kaže jedna osoba koja vas ne poznaje, a drugo je ako to učini više ljudi koji vas poznaju, što bi trebalo da bude povod za preispitivanje.

Kao što je rekao poznati grupni analitičar Yalom „ako vam neko kaže da ste slon, to je njegova projekcija, ali ako vam to kaže više ljudi bolje odmah kupite kikiriki”.

Komentar najčešće više govori o onome ko ko­mentariše, nego o onome kome je upućen. Ljudi svoje neprihvatljive sadržaje, koji nisu u skladu sa formiranom sli­kom o sebi, ne žele da vide i teže da ih se oslo­bode. To čine tako što ih projektuju u druge, tj. pripisuju drugima.