Dobar holesterol – dobro zdravlje

povišen holesterol

Pravilna ishrana može da smanji nivo holesterola u krvi za 10 do 20 %, a prvi značajni rezultati se postižu već nakon tri meseca. Holesterol u višku, to ne!

Autor: asis. mr sc med. dr Tatjana Mraović, spec. higijene, dijetolog


Holesterol je neophodan, sastavni deo našeg tela. On je strukturni element svake ćelije, u jetri je bi­tan za sintezu žuči, u kori nadbubrežnih žlezda i polnim žlezdama ulazi u sastav steroidnih hormona, a služi i kao transporter vitamina rastvorljivih u mastima – A, D, E i K. Nedostatak holesterola u organizmu može da ima za posledicu oštećenje jetre, smanjenje pamćenja i koncentracije, depresiju, poremećaj funkcije polnih organa.

Dve trećine holesterola sintetiše se u orga­nizmu, što kod odrasle osobe iznosi 800- 900mg na dan a samo jedna trećina se unosi hranom. Upravo zbog velike sposobnosti organizma da stvara holesterol, sasvim je dovoljno da se hranom unese svega 150- 300mg na dan. Dnevni unos je, na žalost, mnogo veći i često bude i 600mg.

Višak holesterola se iz organizma odstaranjuje preko žuči, a potom stolicom (oko 500mg), perutanjem kože (80mg), mala količina se gubi urinom (1mg), dojilje gube nešto holesterola mlekom (80mg).

Holesterol je neophodan i poželjan deo ljudskog organizma. Njegovi štetni efekti se ispoljavaju tek kada je u krvi prisutan u višim koncentracijama od poželjnih.

Zašto holesterol skače?

Pretpostavlja se, da je kod više od 50% osoba koje imaju povišen holesterol u krvi, uzrok nepravilna ishrana. Stanja poput sma­njene funkcije tiroidne žlezde (hipotireoza), dugogodišnje pušenje, unos velikih količina kafe i sličnih napitaka, fizička neaktivnost, dugotrajni kontinuirani stres, upotreba oralnih kontraceptiva i genetska predispozicija, takođe doprinose povećanju holesterola.

Zato je najbolji način postizanja i održavanja zadovoljavajućeg nivoa holesterola u krvi uravnotežena, raznovrsna ishrana.

Elementi ishrane koji utiču na vrednosti holesterola u krvi

  •  Veliki unos namirnica bogatih hole­sterolom

Holesterol se nalazi u namirnicama živo­tinskog porekla, tačnije u masnim delovima mesa i njihovim prerađevinama, masno­ćama mleka i mlečnih proizvoda (obrano mleko ima značajno smanjene vrednosti holesterola), žumancetu jaja. Hrana biljnog porekla ne sadrži holesterol, dakle ni biljna ulja i margarini, ali treba birati one koji ne sadrže trans masne kiseline.

  • Unos namirnica koje sadrže trans ma­sne kiseline

Nepoželjan efekat nezasićenih trans masnih kiselina je da značajno povećavaju takozvani „loš” holesterol (LDL), kao i lipoprotein Lp, a snižavaju vrednosti „dobrog” (HDL) holesterola. Posledica je ubrzani razvitak ateroskleroze i srčanih bolesti. Bez obzira što je vrednost ukupnog holesterola zadovoljava­juća, rizik od razvoja srčanih bolesti postoji ukoliko je odnos dobrog i lošeg holesterola poremećen. Treba težiti što manjim vredno­stima lošeg holesterola, a što većim vrednosti­ma dobrog holesterola.

Trans masnih kiselina ima u nekim vrstama margarina, prženoj brzoj hrani, kao i u prerađenim namirnicama, dugotrajnim pecivima ili biskvitima, kolačima.

  • Veliki unos hrane koja sadrži zasićene masnoće

Najvažnije izvore zasićenih masti u ishrani čine masti životinjskog porekla, masna mesa, mesne prerađevine poput kobasica, pašteta, viršli, slanine, potom punomasno mleko i proizvodi od punomasnog mleka (ovčije mleko sadrži dvostruko više masnoće od kravljeg mleka), ali i neka biljna ulja. Konzumiranje hrane bogate zasićenim masnoćama neminovno dovodi do povećanja nivoa holesterola.

Prekomerno jedenje praćeno svakodnevnim unosom viška kalorija, te gojaznost koja sledi, je često pračena skokom hole­sterola u krvi.

Koliko pravilna ishrana utiče na sniženje nivoa holesterola?

Ishrana može da smanji nivo holesterola za 10 do 20 %, a prvi značajni rezultati se posti­žu već nakon tri meseca. U ishranu obavezno treba uključiti omega masne kiseline jer dokazano je njihovo povoljno dejstvo na oču­vanje vitalnosti krvnih sudova pa samim tim i srca.

Omega masne kiseline, smanjuju nivo triglicerida, poboljšavaju odnos između LDL i HDL holesterola, deluju protiv upale, sma­njuju „lepljivost” krvi. Kod nekih pacijenata je neophodno insistirati i na promeni drugih navika, poput prestanka pušenja, redovnog spavanja, fizičke aktivnosti. Borba sa holeste­rolom, menjanjem stila življenja, kod velikog broja pacijenata, daje rezultate, bez upotrebe lekova.

Komentari